Dekupaž – ko se prvi setio, na srpskom…

Moram priznati da se ovo krčka u meni već neko vreme…

Prvo moram da kažem da sam pre neki dan bila neprijatno iznenađena kada mi je drugarica pokazala primerak jednih dnevnih novina u kojima je izašao članak o dekupažu. Čitajući, shvatila sam da je autor, i osoba koju je isti intervjuisao, koristio neke detalje iz posta “Dekupaž” koji sam napisala pre par godina.

Ne mogu da kažem da je od reči do reči, ali znam da nigde niko nije pisao baš tako o ovoj temi, i jasno tvrdim da je materijal za članak uzet iz mojih tekstova.

Bila sam ranije u prilici da vidim reakcije kreativaca koji su nešto smislili, napisali ili uradili a to im neko prisvojio, i uvek sam sa žaljenjem mislila kako ljudi nisu svesni da to po slovu zakona može da ima ozbiljne posledice. Jedna rečenica poput “podaci preuzeti iz…” ili “nastalo inspirisano radom…” može mnogo da znači. I u pravnom i u emotivnom smislu.

Sada nisam sigurna da li da budem ponosna jer vidim da ljudi koriste znanja koja su usvojili iz članaka koje pišem na osnovu svog iskustva, ili da budem ljuta kao moje ranije pomenute koleginice.

Drugo, nisam se prva setila, ali sam među prvima na srpskom rekla kako nešto radim – korak po korak, zato jednostavno čestitam dotičnima na odlično naučenim i lekcijama.

Pitanja?

Summer blue

Ako se neko pita, jedna od tehnika koje mi se jaaaako dopadaju u radu sa polimernom glinom je izrada rolata.

Ovo su ostaci ovonedeljne zabave

A ovo je deo onog što je nastalo posle

Neverovatno je zabavno i zarazno sve ovo!

Posebno me raduje kad čujem komentar da je teško poverovati da svaka minđuša i pločica koju napravim izgleda kao da je satima slikana četkicom i bojama.

Do sledećeg posta, toplo vas pozdravljam!

Mari Antoaneta

Ovaj vikend je u mom “studiu” u znaku Mari Antoanete.

Nekoliko projekata je pri kraju, a sada ću vam pokazati  minđuše koje sam napravila jednoj prijateljici da budu komplet uz ogrlicu.

Inspiraciju sam našla u radu Laurie Mike, poznate umetnice koja se bavi izradom fantastičnih mozaika i kolaža.

Primećujete da sam uživala u fotografisanju, zar ne ?

 

Letnji ponoćni zagrljaj

Panton je za ovo proleće i leto ponudio veoma inspirativan miks boja, sa mekom nijansom narandžaste “Tangerina Tango” kao glavnim akcentom i imperativom za celu 2012. godinu.
Ni ja nisam ostala ravnodušna na svetske trendove, pa već nekoliko dana mešam nijanse fima da dobijem tonove koje ću kombinovati, a za početak vam pokazujem svoju interpretaciju “Tangerina Tango” i “Sodalite Blue” u Letnjem ponoćnom zagrljaju.

Set sačinjavaju ogrlica i narukvica čiji elementi su sa jedne strane narandžasti, a sa druge tamno plavi. Spajala sam ih posrebrenom žicom i velikim metalnim alkama, a tekstura je utisnuta u svežu glinu.

Bela boja u udubljenjima im je dala baš pravi letnji šmek!

Elemente nisam posebno šmirglala ni polirala, samo sam obrisala višak boje da bih dobila ovaj izgled.

Smislila sam da se može nositi na nekoliko načina, kao plava, kao narandžasta, ili kao kombinacija obe boje – dovoljno je samo okrenuti elemente i imate novi komplet!

Sad su na redu ostale nijanse Pantonove prolećno/letnje palete…

Prolećno igranje bojama

Proleće nam je definitivno stiglo posle malo nećkanja, pouzdano tvrdim jer sam danas ubrala prve jagode u bašti!

A za ono nekoliko kišnih dana kad se cedilo bez prestanka, i dok je Jovan bio u školi, latala sam se Fima. Što je nebo bilo tmurnije i mračnije, to su moji rolati bili veseliji i prkosniji!

Savladala sam neke nove načine obrade polimerne gline i napravila nekoliko broševa i minđuša u starom stilu. Čekala sam sunce da ih slikam i pokažem vam. Prvo šareniš, a posle za koji dan kad uslikam i one nove fazone biće i koja ogrlica.

Minđuše naravno imaju dva “lica”!

“Šidijanke”

Izrada nakita ima više aspekata. Možete raditi po svojoj inspiraciji – onako kako vas ona vodi bez nekog plana i unapred utvrđenog dizajna, a možete raditi i po nacrtu – strogo se držeći predviđenog i proračunatog izgleda. Drugi način je meni često bio mučan jer sam unapred smišljala i pravila nacrte samo kad sam dobijala klasične porudžbine tipa “hoću taj oblik, tu boju i da izgleda kao ono tamo (viđeno na nečijoj slici)” i retko sam prihvatala da uradim sasvim po tom planu.

Najradije nasumično, bez posebne predhodne pripreme, sedam za radni sto, u zadnje vreme tvrdoglavo se držeći devize da izrada nakita mora biti pre svega lični izraz, dobra zabava, užitak i zadovoljstvo krajnjim rezultatom a ne napor da se iskopira nečiji rad.

Međutim, postoje i porudžbine koje nisu porudžbine u pravom smislu reči, već pravi izazovi! To ne umem da svrstam nigde, ali svakako je preplelo sve vrste gorepomenutog, u vrlo pozitivnom smislu, naravno!

Jedna moja draga poznanica je prošlog vikenda izrazila želju da sestri za posebnu priliku pokloni neobičan komad, a meni samo objasnila povod i dala dve smernice – Sava Šumanović i “Šidijanke”, i da to bude komad nakita.

Verujte da je ta dva pojma teško povezati i da mi se ona slatko smejala dok sam ćuteći u školskom dvorištu (gde zajedno dočekujemo decu nakon časova) razmišljala šta znam o slikaru i kako ono beše izgledaju “Šidijanke”, te kako da to sve napravim od polimerne gline i stavim nekom oko vrata.

Izazov kome moja malenkost nikako nije mogla odoleti. Čitav vikend sam čeprkala i konsultovala vernog druga Gugla o svim činjenicama koje bi mogli izazvati nalet inspiracije. Pošla sam od osnovnih podataka o slikaru i njegovog značajnog opusa, a stigla do osećanja dubokog divljenja prema celom njegovom radu i životu koji se tragično završio.

Zaista, priča vredna velike pažnje, i bez zadatka koji sam imala!

Zbog dirljive note koja sve obeležava i vremena u kojem je živeo i radio Sava, izabrala sam baš ovu sliku iz ciklusa “Šidijanke” da je umetnem u privezak na ogrlici.

Privezak i minđuše su u Vintage stilu, od polimerne gline sa malo bakarnog sjaja, a lanac je sastavljen od poludragog kamenja (ametist, morganit, oniks) i finih čeških staklenih perli u toplim ljubičastim tonovima, sa metalnim elementima od bakra. Sama izrada je bila relativno dugotrajna i komplikovana, no vredelo je pomučiti se, na kraju sam bila vrlo zadovoljna.

Nadam se da će i dama kojoj je namenjen ovaj komplet, dok ga bude nosila, u njemu uživati jednako kao ja dok sam ga radila.

Draga Višnja, hvala ti za priliku da se podsetim na Savu Šumanovića, kao i da uživam praveći nakit protkan emocijama.

Do sledećeg izazova!

Narukvica (ili zašto ne treba bacati gluposti koje se vuku po kući)

Raspremajući neki dan svoju poveliku zalihu koječega, pronašla sam nekoliko narukvica kojih nikako nisam mogla da bacim, a nisam im videla svrhu…

…sve dok nisam stigla do okrajaka rolata od Fima koji su se vukli već mesecima neiskorišćeni. Rešila sam da i njih ne otpišem i smuljam u otpadnu glinu, već da pokušam da obučem jednu od tih narukvica, pa ako ne uspe – nikom ništa, sve je i onako bilo za otpad.

I pored mog straha da će se sve istopiti i potrovati nas ovako zatvorene sa snegom do pola prozora, sve se lepo ponašalo – plastika je bila vrlo kvalitetna i dobila sam vrlo lepu novu narukvicu! I minđuše.

Sad da vidimo kako će ispasti i ostale…