Za sada samo eksperimentišem i istražujem, a komadi koji izlaze ispod ruku su svakako odraz mog trenutnog raspoloženja i afiniteta.

Jedna ogrlica, od dve koje želim da vam danas pokažem, je u toplim ljubičasto-bakarnim tonovima, a druga u mojim omiljenim plavim.

Ljubičasto-bakarnu sam radila dve noći. Prvo sam napravila lančić od bakarne žice i zadimljeno ljubičastih perlica, kombinovanih sa Miyuki Ice drops i velikim fasetiranim perlama, dok glavni elementi imitiraju porcelan.

Dopadaju mi se starinske sličice koje prikazuju Mari Antoanetu u toaletama, većinu sam skinula sa interneta i štampala sama (takav papir i motive je nemoguće naći kod nas, barem ih ja nisam našla), čak sam neke  sama pravila kombinujući u Fotošopu likove, elemente i četkice, a za ovu ogrlicu sam koristila jednu gde je Mari prikazana sa torticama i ružama.

Zato se zove „Mary and the Cake“ (baš mi se sviđa da im dajem imena i da ih radim kao delove serija, kolekcija).

Veliki privezak je od Das mase na koju sam nalepila sličicu klasičnom dekupaž tehnikom. Stavila sam i dvokomponentni lak da dobijem pukotine.

Sa druge strane sam radila nešto što koristim u scrapbooku. Pisaćom mašinom sam štampala „Belive in magic!“ i dodala jednog leptira. Poruka je jasna, a kad se zaboravimo, dovoljno je okrenuti medaljon i podsetiti se da je zrnce magije prisutno svud oko nas, samo treba verovati.

I ostali faux-porcelan delovi imaju na sebi sličice istog stila. Rasporedila sam ih asimetrično, a torta u cvetu je dobra ravnoteža elementima sa ružama i lepezom na drugoj strani.

Ogrlica u srebrno-plavim tonovima “Blue and the Birds“ je bila mnogo kompleksnija za izradu, svaki elemenat zasebno je zahtevao vreme – neke sam napravila sada dok su gnezdašce, i duguljaste perle od namotane žice moje ranije zanimacije koje su bile namenjene drugačijim kompozicijama, ali im bi suđeno da završe ovde.

Centralni motiv je medaljon sa ptičicom (nikad ih dosta ) u gnezdu, nastao od dela namenjenog jednoj narukvici koja je bila osuđena na propast još od kako je izašla iz rerne.

Ono čemu sam se najviše posvetila je svakako pravougana sličica ptice u žičanom ramu.

Prvo sam spremila okvir od žice i izlupala ga čekićem da postane širi i pljosnat. Sa „lica“ je sličica premazana 2k lakom i zlatnim pukotinama, a sa naličja sam nalepila još jednu na kojoj sam se poigrala pečatima, tuševima i dodala jednog leptira.

Kako se vama čini?

Nastavak svakako sledi, možda još večeras!

To nisu samo tehnike rada, već potpuna sloboda ličnog izražavanja,  bezbroj načina da upotrebite sve dostupne materijale i iznesete ili sakrijete svoje najdublje  emocije i poruke.

Bitne su samo mašta i osećanja. Ništa više.

Zato vam za ovu riliku predstavljam ogrlicu koja je nastala uglavnom od recikliranih delova, rasparenh perlica i ostataka.

Priča o njoj počinje pre nekih 20-ak godina kada sam na poklon od bliskih porodičnih prijatelja dobila ručni sat (iz Australije, sa opalima na brojčaniku!). Odavno je prestao da radi, ali sam ga čuvala svo ovo vreme jer me vežu neke lepe uspomene za njega. Rastavila sam ga i rasporedila delove – mehanizam, brojčanik i narukvicu sam ostavila za drugi projekat, a kućištu namenila da bude centralni deo ogrlice.

Ptičice i njihova gnezda za mene imaju važnu simboliku, svetloplava i tirkizna su mi omiljene boje, a nekoliko kristalnih i porcelanskih perlica zaokružuju priču.

Nastavak će svakako uslediti.

Pored toga volim vešticu Vecu i Alisu u Zemlji čuda. Ako vi ne vidite vezu među tim pojmovima, nema veze, ja opet volim štrafte!

Jedan moj raniji poslodavac mi reče svojevremeno da sam previše formalista, profesorka u srednjoj da odlično vladam gramatikom i pisanjem tekstova (i u srpskom jeziku i u daktilografiji), sestra kaže da sam p….z.. (ne precizna, nego nešto što se ne govori pred sitnom decom), a svi su pri tom mislili (u ovom ili onom kontekstu) da puno pažnje polažem na pravilnu formu rečenica, izražavanje i gramatiku. Ovo pišem da znate zašto htedoh da se pozabavim ovim jako bitnim problemom (osim što u zaglavlju piše Dokona domaćica).

Elem, postoje oprečne informacije na koje sam naišla, vezano za ime ove gline: bitniji domaći majstori od polimera , uvoznik, a i većina laika je listom zovu POLIMERSKA, Google podjednako izbacuje oba naziva, Wikipedia je neodređena, a ja mislim da je prvi gramatička greška.

Pokušala sam da se podsetim gradiva iz srpskog jezika iz četvrtog razreda osnovne škole kada se u moje vreme učilo o pridevima:

Pridevi su promenjive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. Oni se slažu sa imenicom uz koju stoje po rodu, broju i padežu. U rečenici pridevi nisu samostalne reči, a vrše službu atributa ili imenskog dela predikata, odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju.

Prema značenju pridevi se dele na:

opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje, kakvo je),

prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome, čije je),

gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje, od čega)

vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i

mesne (pokazuju mesto).

Ako ćemo pratiti tu shemu – u smislu da je polimer materijal od kojeg je delom napravljena ova vrsta gline (znači gradivni pridev) – onda bi trebalo da je svakako POLIMERNA jer bi mogla biti i vodena, zemljana, metalna, drvena, kamena… a nije nikako POLIMERSKA jer bi onda bila iz ili sa mesta P/polimera  kao što bi bila zemaljska, beogradska, seoska… kad bi bila sa Zemlje, iz Beograda, sela…

Istom logikom se vodim kada kažem da je neka roba gvozdena (načinjena od gvožđa) ili gvožđarska (iz gvožđarske radnje) (možda je ovo pogrešno?).

Ali ako je vodena, zemljana, drvena – zašto je onda aluminijumska (ili betonska, ili vinska)??

Pre nekog vremena sam postavila ista pitanja jednoj mladoj profesorici srpskog jezika i zaprepastila se kad nisam dobila konkretan odgovor.

E, sutra ću da prepadnem sa istim pitanjem jednu matoru (sa 20 i kusur godina staža), pa da glasamo.

Jel` imate vi neko mišljenje? Diskusija je otvorena!

Ako spojite u jedno dobru knjigu i polimernu glinu, za rezultat ćete dobiti „The Art of Polymer Clay Creative Surface Effects“ od Done Kato.

Ako pukim slučajem, kao ja, nabasate negde na priliku da trampite nešto za takvu knjigu, nemojte je nipošto propustiti!

Pre sedam dana sam, kao dete koje očekuje Deda Mraza, nestrpljivo čekala da kurir donese pomenuto štivo (blago je reći da sam mu paket prosto istrgla iz ruku)!

Kakav je to dobar osećaj!

Od kako sam prvi put na internetu imala priliku da razgledam, da tako kažem – stručnu literaturu o polimernoj glini, i uverena da u skorije vreme neću moći da ih imam, potajno sam samo priželjkivala neku od tih knjiga, .

No, slučaj je hteo drugačije.

Sada već sedam dana uživam čitajući i učeći o polimernoj glini.

Draga Magdalena, hvala na prilici i strpljenju.

Dakle, svečano objavljujem da je dobitnik osoba koja je druga po redu ostavila komentar na post 100/swap/giveaway – Suzana!

A ona će dobiti komplet nakita – ogrlicu i minđuše prikazane na slici:

Suzana, nadam se da će Vam se dopasti, ostaje još da mi se javite na mail analjib.t@gmail.com sa podacima o adresi da mogu poslati nagradu!

Svim ostalim čitaocima želim više sreće neki drugi put (u najskorije vreme, obećavam)!

Srdačno vas pozdravljam!

Dok ne stigne nova pošiljka polimrne gline, ne čitam Hesea (mada stoji u naslovu, i ja vam ga toplo preporučujem!) već se igram staklenim perlama.

Retko sam u poslednje vrame nizala perlice koje nisam pravila od polimerne gline jer mi se to činilo nekako obično, svakidašnje, što ne predstavlja pravi izazov, no sa sve boljom snabdevenošću domaćeg tržišta kvalitetnim komponentama po mom ukusu, rešila sam da vidim kako ću se snaći i u ovoj veštini.

Sezonski događaji su nametnuli temu sami po sebi, maturske groznice su na domak ruke, te shodno tome – kolekcija koju spremam nosi ime „Prom Queen“.

Sećajući se kakvim mukama sam mučila sebe, mamu i sve ženske srodnike i poznanike u ono vreme, zadala sam sebi smernice da sve izgleda dovoljno izazovno, svetlucavo, prefinjeno i elegantno… (epiteta ima još ), uz uslov da materijali koje upotrebim budu zaista kvalitetni i od renomiranih proizvođača, jer mlade dame će samo jednom u životu imati maturu (veridbe, brakovi i slični bitni događaji se mogu u životu ponoviti po koji put, ali matura je samo jedna, govorila je moja baka mami kad sam tražila nemoguće onda!) i zaslužuju najbolje.

Sve to vuče i nameru da ne ponavljam izradu ni jednog komad nakita, a svaki pojedini nosi svoje prepoznatljivo ime.

„Smokey eyes“ – zavodljivo našminkanih očiju, minđuše u sivo-ljubičastim tonovima od kristalnih i magatama Ice drops perli, povezanih elementima od bakra, dužine oko 6,5cm.

~

„Innocent Rose“ – nevina kao ruža sa kristalnim kapima rose, minđuše u belim i sivoljubičastim tonovima od magatama Ice drops, kristalnih swarovski i porcelanskih perli, povezane elementima srebrne boje, dužine oko 8cm.

~

„Queen of the dance floor“ – smele i razigrane, minđuše od bojenog mermera, magatama Ice drops, kristalnih swarovski i porcelanskih perli, dužine oko 7,5cm.

~

„Cokette“ – zavodljive namiguše, minđuše u zelenim, žutim i ljubičastim tonovima od žada, staklenih magatama Ice drops perli, sa ljubičastom imitacijom ametista, dužine oko 7,5cm.

~

„Honey“ – medeno slatke,  minđuše u bojama meda od kristalnih, mermernih i swarovski perli, dužino oko 8cm.

~

„In purple“ – za graciozno dug vrat, minđuše u ljubičastim tonovima od kristalnih i Butterfly wings staklenih perli, povezanih filigranskim elementima od bakra, dužine oko 10cm

Uz svake od ovih minđuše je ogrlica u izradi, u nekom od narednih postova će i one doći na red, a potom će ih u ovoj kolekciji slediti isto tako interesantni kompleti: „Beauty Queen“, „Tear in my eye“, „Little black dress“, „Dazzling beauty“, „Drama Queen“,  „Pritty in pink“, „Popular girl“… pa kad nas prođe groznica maturskih večeri, dolaze na red neke bajkovite i vilinske priče.

Ne zaboravite da date komentar, a ostavite i komentar sa svojom omiljenom izrekom ili citatom na post 100/SWAP/Giveaway , možda baš Vas obradujem jednim lepim kompletom nakita, ostalo je još samo 5 dana do kraja ove igre!

Do sledećeg puta, srdačno vas pozdravljam.

Dakle:

Složićete se sa mnom, svi su prekrasni, zar ne?

Predstaviću vam njihove tvorce, prvi red sleva: Andrijana Katavić, Angela Lunc, Nevenka Sabo, Ingrid Vakula, Nataša Šafarič, Danica Abraham,drugi red sleva: Milanka Asanović Ćupić, Angelina Dubajić, Marija Jakovljev, Katarina Šinkovec, Katja Benevol Gabrijelčič, Adriana Ivanović, treći red sleva: Daniela Mihalik Salma, Andrijana Katavić, Nataša Šafarič, Bojana Baraković, Marija Jakovljev, Danica Abraham, i moja malenkost.

Apsolutno sam oduševljena inčićima i jedva čekam sledeći swap, a nadam se još većem odzivu učesnika!

Sto!

Zgodna okrugla cifra, stoti post i puno zanimljivih događaja u proteklih mesec dana!

Da krenemo nekim redom:

Krajem marta, inspirisana svojim učešćem na „International Inchie SWAP PCI 2011„, Nena Sabo (Katherine Art Jewelry) je organizovala prvu razmenu minijaturnih pločica od polimerne gline ove vrste na našim prostorima, „Prolećnu trampu inčića„.

Za učešće se prijavilo 15 kreativki, a osim iz Srbije, tu su se našle i naše prijateljice po Fimu i iz Slovenije i Crne gore, tako da je ovaj event imao međunarodni karakter.

Inčići kako smo ih mi nazvali, ili u originalu na engleskom „inchies“, su pločice veličine 1×1 inč izrađene od polimerne gline ili drugih materijala, te ukrašene različitim tehikama. U ovom slučaju, Nena nam je zadala temu „Proleće“ sa jednom smernicom – da na 20 istih ili različitih pločica bude prikazan cvet u bilo kom obliku.

Ideje su odmah počele da mi se roje po glavi i bilo je sasvim jasno da ću napraviti 20 različitih inčića, a rebalo je nekoliko dana da svoje zamisli realizujem. Evo kako izgledaju moje pločice:

Ova mi je posebno draga, moj sin je zove „Kraljica“

Onda je krenulo krčkanje i čekanje…

Iskreno ću reći da sam od momenta prijavljivanja i slanja sedala za računar i pregledala poruke u velikom iščekivanju, sve do jučerašnjeg dana kada je Nena objavila prve fotografije. Moram priznati da sam apsolutno oduševljena načinom na koji su svih 15 učesnica odgovorile na temu, svi inčići su prelepi, vrlo maštoviti, a po kvalitetu izrade i idejama čak premašuju slične kreacije svetskih umetnika!

Ostaje još da strpljivo sačekam da moja selekcija pločica stigne (nadam se već sutra!) pa da vam i njih pokažem.

Osim Swapa, ovo je poseban post jer je stoti po redu, jubilarni, i želela bih da ga obeležim na simboličan način malim giveaway-om.

Nekog ću obradovati kompletom nakita koji sam pravila posebno za ovu priliku, a pozivam i slučajne i namerne posetioce da učestvuju, što nas je više – biće veselije, dovoljno je da ostavite komentar u naredna 10 dana u kojem treba da napišete Vašu omiljenu izreku, aforizam ili citat i ukratko objasnite kako ona utiče na vaš život (ili kako se u vašem slučaju potvrđuje i opravdava njeno postojanje ), a ja ću odabrati najdomišljatijeg i najduhovitijeg.

Cenim da će ovo biti veoma zabavno, bar meni!

I na kraju nekoliko fotografija komada sa kojima sam se zabavljala od našeg poslednjeg druženja:

minđuše, s lica

sa naličja:

i jedne neobične:

Toplo vas pozdravljam do sutra!

To je moja mala Vintage kolekcija.

Ovaj medaljon sam dobila od jedne drage osobe. Nikad nisam srela, i sumnjam da ću još nekad sresti nekog ko ima toliko zarazne vedrine u sebi. Njen poklon mi znači koliko i prijateljstvo s njom – beskrajno.

Vilin konjic je prvi komad nakita u ovom stilu koji sam sebi priuštila pre desetak ili više godina. To je i moja omiljena bubica. Premešta se vrlo često sa jednog na drugi rever u mom ormanu.

Srebrne minđuše koje jednostavno obožavam, a dobila sam ih od muža za desetu godišnjicu braka na jedan vrlo dirljiv način.

Prsten sa plavim kamičcima sam sasvim slučajno kupila pre nekoliko godina na buvljaku. Smešna je bila suma kojom sam ga platila, ali za njega me vežu mnoge lepe uspomene.

I najvredniji komad u mojoj kolekciji – pozlaćeni broš sa plavim i akvamarin kamenčićima kome ima otprilike 40 godina.

Pripadao je mojoj majci, a još kao dete sam u igri izgubila jedan plavi kamen i gorko plakala zbog toga. Puno godina kasnije sam svojom prvom pincetom pažljivo odvijala zupce da bih umetnula na njegovo mesto beli cirkon. I sad me duša boli kad se setim da me mama nikad nije izgrdila zbog toga.

Sam po sebi ni jedan od ovih komada ne vredi u materijalnom smislu puno, ali emotivna vrednost je ogromna. Nemerljiva.

I svaki u svom malom metalnom telu nosi neku moju priču i podseća me na događaje  u kojima je imao ulogu nemog i važnog statiste, svedoka osećanja u vremenu koje je prošlo, priču koja obično počinje rečima:

„Znaš, to je bilo one zime (ili leta) kad je…

Sećaš se, nosila sam….“