RSS Feed

Monthly Archives: април 2010

Novi repromaterijal

Posted on

Prošle nedelje sam „bila“ u nabavci (internet je čudo!) i sada raspolažem sa nekoliko stotina metara novih kožica, pantljika i konaca za nizanje perli, lančićima, kopčama, iglama, udicama, nastavcima, osnovama za prstenje, gotovim perlama… Moram priznati, iako je u ovoj zemlji veoma teško naći kvalitetan repromaterijal i uopšte naći ikakav materijal, veoma sam zadovoljna sa ovom skromnom količinom, obzirom da sam se do sad snalazila bukvalno sa štapom i kanapom da sastavim komade nakita koje sam pravila. Nadam se da će mi biti lakše uz ove nove izvore!

Nisam postavljala slike novih komada nakita koje sam pravila u zadnjih mesec dana jer se moja drugarica koja mi ljubazno ustupala fotoaparat, na dramatičan način trenutno razdvojila od njega, i sad ga verovatno seciraju u servisu sa sve mojim fotografijama u memoriji. Nadam se brzom i uspešnom oporavku istog, a dotle ćete uživati ponovo u mojih 2.0 megapixela, kad slikanje dođe na red.

Još ću reći i to da me je veoma privukla jedna, na ovim prostorima, nova vrsta kreativnog izražavanja – recikliranje svega i svačega u nakit, aksesoare, knjige, albume… no o tome drugi put, kad nešto konkretno budem imala da vam pokažem!

Vidimo se!

Prvo tromesečje

Posted on

Na početku drugog tromesečja ove godine, sumiram protekli period.

Moram priznati da je bilo vrlo uzbudljivo!

Recimo da sam u svom uobičajenom lutanju i haosu pronašla sebe u potpunosti u kreativnom radu.

Recimo da sam dobila konkretna priznanja za svoj trud. I moralna, i stručna, i materijalna.

Recimo da sam stekla neka vrlo bitna iskustva, probila led ( u svojoj glavi). Ostvarila nove kontakte. Stekla divne prijatelje.

Puka zanimacija dokone domaćice je dobila novu dimenziju!

Imala sam veeeliku podršku i razumevanje porodice u svemu ovome, da nisu bili tako dobri i strpljivi i pojeli milion podgrejanih ručkova i na brzinu spremljenih jela, ne bih umesila ni gram polimerne gline, niti namazala ni santimetar kraklea…

Prijatelji su mi bili verni navijači svakog dana, i bez njih ništa ne bih postigla u ovom poluvremenu (nikad neću zaboraviti Laru, Dragicu i Viki na izložbi, koje su bar 5 puta izlazile s posla i dolazile da se raduju sa mnom)!!!

Materijalna satisfakcija je… kompletna! Sav nakit (akcenat je na nakitu, jer sam najviše sredstava, truda i vremena upravo u njega uložila) koji sam napravila u protekla dva meseca je promenio vlasnika, i sad moje ogrlice i minđuše ponosno šetaju tete po gradu, a i šire.

Šta da kažem još?

Puj, puj, puj, ne ureklo se!

P.S. Znate šta me najviše podigne? Kad nešto napravim (svaki, ali baš svaki put),  moj šestogodišnji dečak najtoplije i najiskrenije kaže `jao mama, što je lepo, nemoj to nikome da daš`.