RSS довод

Monthly Archives: април 2010

Dekupaž na nameštaju

Posted on

Pre nekoliko dana me je kontaktirala jedna fina gospođa sa molbom da joj malo preuredim i osvežim neke ne tako stare ali svakako neugledne komade sitnog nameštaja. Želela je da cipelarniku i malom sandučetu u kome drži pokrivač pored dvoseda u dnevnoj sobi dam starinski izgled, a uslov je bio samo da se boje uklope sa ostatkom nameštaja u hodniku i sobi.

Poželela sam se dekupaža i svega što uz to ide, i momentalno sam dobila inspiraciju i žestoku volju za rad!

Oba komada su od oplemenjene iverice, predhodno premazani lakom sa visokim sjajem pa ih je trebalo dobro ošmirglati.

Prvi alat koji sam upotrebila nakon skidanja ručkica bila je dakle šlajferica sa srednje grubom šmirglom.

Na cipelarniku sam ostavila originalniu boju i sjaj sa strana i od gore, a samo lice fioke i vrata sam uredila. Nakon šmirglanja sam nanela mestimično nijansu ciglasto-smeđe boje na originalnu podlogu, te krakle medijum preko boje da bih dobila efekat pucanja gornjeg sloja boje samo na nekim delovima, mislim da bi bilo suviše dramatično i napadno kad bi cela površina imala ispucalu boju.

Kada je krakle bio potpuno suv, nanela sam sloj  Marabuove akrilne boje u nijansi vanile koju sam malo posvetlela i dodala zeričak ciglaste da daobijem odgovarajući ton. Ovaj put  sam koristila vrlo meku i veliku široku četkicu, pazeći da nanosi boje budu ujednačeni i ravnomerni. Kada se boja potpuno osušila, šmirglom sa finijom granulacijom sam ručno prešla ovlaš celu površinu da se omekšaju linije nanosa boje.

Sledeći korak je bilo seckanje pirinčanog dekupaž papira. Odlučile smo se za motiv ljiljana u nijansama cigle i vanile.

Papir sam potopila na nekoliko trenutaka u mlaku vodu da bude mek i lakše upije lepak, pa sam ga nakon razmeravanja pažljivo zalepila na sredinu svakih vrata i fioku i premazala lepkom za dekupaž.

Nakon dužeg sušenja usledilo je doterivanje, patiniranje i šminkanje, po meni najzabavniji deo u celom procesu davanja starinskog izgleda novom komadu nameštaja!

Obično bez neke velike filozofije pri patiniranju uzmem već izabrani ton akrilne boje koju sam koristila kao podlogu za krakle, pa po tom receptu sam  i sada sve ivice blago potamnila ciglasto-smeđom nijansom, a celu površinu vrata i fioke lagano prešla mokrim sunđerom umočenim u ciglastu, pa malo u vanila i na krajuu  oker-žutu boju, tako da je sve dobilo onu šarmantnu zamagljenost i patinu od vremena.

Završni i vrlo bitan detalj su bile ručkice, gde sam postojeće drvene prvo ošmirglala i nakon nanošenja kraklea i sušenja ispucale boje, blago patinirala istim nijansama kao ceo ormarić.

Sanduče za odlaganje sitnica u dnevnoj sobi je zahtevalo malo drugačiju obradu, njegovu kutiju sam nakon šmirglanja celu obojila u mekši ton smeđe sa primesom bordo, i patinirala prvo crnom pa zlatnom bojom.

Na poklopac sam takođe delimično nanela krakle da bi boja popucala samo mestimično, a ton koji sam izabrala je svetla vanila sa malo bele. I ovde sam boju nanosila četkicom, a nakon sušenja prešla finom šmirglom da se poravnaju linije nanošenja. Koristila sam papir za dekupaž sa motivima orhideja,

nanela sam ga uobičajenim postupkom, a nakon sušenja sam ivice potamnila bordo-smeđom bojom, pa crnom, pa sa malo zlatne. Površinu sam zamaglila sa na isti način kao na cipelarniku, mokrim sunđerom umočenim u malo hlodne smeđe i zlatne boje, a slika je dobila još šarmantniji izgled kad sam skoro suvom četkicom sa malo crno-bordo boje osenčila oko ivica cvetova i starom četkicom za zube isprskala fine tačkice po celoj slici.

Da zaokružim konačni izgled sandučeta, stara aluminijumska ručka je zamenjena patiniranom mesinganom.

Nameštaj je sinoć odnešen na odredište, vlasnici su vrlo zadovoljni rezultatom, a ja još više.

Jedina stvar zbog koje žalim je što nisam imala na raspolaganju digitalni fotoaparat – no, poslužio je i telefon, mada slike ne mogu verno prikazati detalje.

Nadam se da se i vama dopada?

Materijal i alati koji sam koristila u ovom projektu su:

  • Marabuove akrilne boje u tonovima: bela i vanila po cela bočica od 80ml, bordo, smeđa, crvena, oker, crna i zlatna po malo za nijansiranje ( bočica – 240din)
  • Marabu krakle medijum 50ml (220din)
  • Marabu lepak za dekupaž 50ml (220din)
  • Pirinčani papir za dekupaž TO-DO, 2 kom (195din komad)
  • Šlajferica (1800din) + brusni papiri grublje i finije granulacije (25din komad)
  • Veće pljosnate četkice meke dlake (80-100din kom)
  • Stara četkica za zube
  • Sunđerčić (20din)
  • Posudice za mešanje boja (veće i manje)
  • Makazice za dekupaž (280din)
  • Veći lenjir (50din)
  • Mesingana ručkica (80din)

Vreme za utrošeno za oba projekta: oko 6 sati (savetujem rad u etapama)
Komplikovanost izrade: za hobiste sa iskustvom

Do sledećeg projekta, vidimo se!

Novi repromaterijal

Posted on

Prošle nedelje sam „bila“ u nabavci (internet je čudo!) i sada raspolažem sa nekoliko stotina metara novih kožica, pantljika i konaca za nizanje perli, lančićima, kopčama, iglama, udicama, nastavcima, osnovama za prstenje, gotovim perlama… Moram priznati, iako je u ovoj zemlji veoma teško naći kvalitetan repromaterijal i uopšte naći ikakav materijal, veoma sam zadovoljna sa ovom skromnom količinom, obzirom da sam se do sad snalazila bukvalno sa štapom i kanapom da sastavim komade nakita koje sam pravila. Nadam se da će mi biti lakše uz ove nove izvore!

Nisam postavljala slike novih komada nakita koje sam pravila u zadnjih mesec dana jer se moja drugarica koja mi ljubazno ustupala fotoaparat, na dramatičan način trenutno razdvojila od njega, i sad ga verovatno seciraju u servisu sa sve mojim fotografijama u memoriji. Nadam se brzom i uspešnom oporavku istog, a dotle ćete uživati ponovo u mojih 2.0 megapixela, kad slikanje dođe na red.

Još ću reći i to da me je veoma privukla jedna, na ovim prostorima, nova vrsta kreativnog izražavanja – recikliranje svega i svačega u nakit, aksesoare, knjige, albume… no o tome drugi put, kad nešto konkretno budem imala da vam pokažem!

Vidimo se!

Prvo tromesečje

Posted on

Na početku drugog tromesečja ove godine, sumiram protekli period.

Moram priznati da je bilo vrlo uzbudljivo!

Recimo da sam u svom uobičajenom lutanju i haosu pronašla sebe u potpunosti u kreativnom radu.

Recimo da sam dobila konkretna priznanja za svoj trud. I moralna, i stručna, i materijalna.

Recimo da sam stekla neka vrlo bitna iskustva, probila led ( u svojoj glavi). Ostvarila nove kontakte. Stekla divne prijatelje.

Puka zanimacija dokone domaćice je dobila novu dimenziju!

Imala sam veeeliku podršku i razumevanje porodice u svemu ovome, da nisu bili tako dobri i strpljivi i pojeli milion podgrejanih ručkova i na brzinu spremljenih jela, ne bih umesila ni gram polimerne gline, niti namazala ni santimetar kraklea…

Prijatelji su mi bili verni navijači svakog dana, i bez njih ništa ne bih postigla u ovom poluvremenu (nikad neću zaboraviti Laru, Dragicu i Viki na izložbi, koje su bar 5 puta izlazile s posla i dolazile da se raduju sa mnom)!!!

Materijalna satisfakcija je… kompletna! Sav nakit (akcenat je na nakitu, jer sam najviše sredstava, truda i vremena upravo u njega uložila) koji sam napravila u protekla dva meseca je promenio vlasnika, i sad moje ogrlice i minđuše ponosno šetaju tete po gradu, a i šire.

Šta da kažem još?

Puj, puj, puj, ne ureklo se!

P.S. Znate šta me najviše podigne? Kad nešto napravim (svaki, ali baš svaki put),  moj šestogodišnji dečak najtoplije i najiskrenije kaže `jao mama, što je lepo, nemoj to nikome da daš`.