RSS Feed

Category Archives: Kako da…

Tutorijal: Cvetne minđuše od polimerne gline (na -16°C)

Posted on

Sad kad napolju ujeda za srce ledeni vazduh, dok se i oni najtoplogrožljiviji dvoume između ljubavi i mržnje prema svom omiljenjom hladnom godišnjem dobu, kao što znate – ja se okrećem veselim bojama i pripremama za toplo proleće i leto!

Pokazaću vam kako pravim minđuše od polimerne gline sa cvetnim motivima, tehnikom polaganja rolata.

Dakle,

Razvaljajte ploču od Fima u nekoj živoj boji, nek ne bude deblja od 3mm, površine oko 12x6cm. U ovom slučaju izabrala sam mešavinu nekoliko boja da bih dobila toplu zelenu, sa malo svetlucavih čestica.

Zatim sam izabrala nekoliko jednostavnih rolata koje ću složiti u zanimljivu sliku.

Prvo nasumično slažem sićušne crno-bele spiralice preko podloge. Malo ih prevaljam da se stope sa površinom.

Zatim ređam grančice (i usput bušim mehuriće vazduha):

Pa na njih listiće:

Nakon toga od rolata jedne latice formiram cvetove:

Sve zajedno dobro izvaljam pazeći pri tom da ploča svuda bude jednake debljine. Pošto se novi Fimo lako lepi za radnu površinu – da bih to sprečila koristim bebi puder koji tek ovlaš poprašim preko slike pre ravnanja.

Dobro izglačanu ploču sečem na pola i spajam polovine „leđa na leđa“ tako da sa obe strane ostanu jasno vidljivi motivi cvetnih grančica.

Pa pomoću lenjira razmeravam dva para minđuša i sečem ih pre nego što ih stavim da se peku:

Nakon pečenja onako vrele ih uranjam u ledenu vodu pomešanu sa snegom (eto jedne korisne stvari i od njega) da postanu što čvršće. Šmirglam ih vodenom šmirglom grit 800 da ih izravnam, pa granulacijom 1500-2000 dok ne postanu potpuno glatke (lično jako volim kad pločice imaju zaobljene ivice). Tek posle dugotrajnog i strpljivo urađenog šmirglanja i poliranja živopisnost cvetova dolazi do izražaja, a svetlucave čestice se jasnije uočavaju i daju ono „nešto“ celoj kompoziciji.

Sledeći korak je bušenje rupica pa premazivanje šelakom ili nekim podobnim lakom za polimernu glinu radi savršenog staklastog sjaja:

Pa kad se okače na udice:

A sve to može da izgleda i ovako (plave, s lica):

pa sa naličja (a može i obrnuto):

pa još jedne, s lica crno-bele, a s naličja ljubičaste:

pa može i ova kombinacija:

ili „crvene“:

… mogućnosti su bezbrojne, a granica je samo mašta!

Javite mi kako su vaše ispale?

Tirkiz-o-mania

Posted on

Jeste li nekad čuli za bolest zavisnosti „Tirkizomanija“?

Ako niste – evo registrujte mene kao prvi slučaj!

A sad da napravimo jedan kratki tutorijal u slici i reči, pa da se i vi navučete!

TUTORIJAL – NAPRAVIMO TIRKIZ OD POLIMERNE GLINE

Vrlo je jednostavno napraviti lažni kamen tirkiz od polimerne gline, pokazaću vam kako ja to radim.

Jedna od kvalitetnijih glina koju sam koristila je svakako Fimo Clasic, ali kod nas na tržištu ga nema pa u zadnje vreme pribegavam jeftinijoj alternativi – Beolinu. Moram da naglasim da i Fimo i Beolin imaju već gotove nijanse terkizne boje, ali su obe tamne i pomalo mrtve za moj ukus, pa od Fima kad ga imam volim da koristim nijansu Peppermint koja je malo svetlija i življa, ili izmešam nijansu po svom ukusu od Beolina.

U ovom slučaju koristim Beolin, i mešam tri nijanse – rojal plavu, belu i svetlozelenu u odnosu otprilike 1:2:1 (to je odokativna mera, jednostavno dodajem po još malo boje koje mi je potrebno do određenog tona). Važno je dobro izmesiti i pomešati boje dok se potpuno ne sjedine.

Pripremite sebi još i posudicu u kojoj ćete mešati glinu, par tankih rukavica da ne prljate prste, crnu akrilnu boju, alat za oblikovanje (sečivo, šilo za bušenje rupica u perlama), pleh za pečenje, šmirgl papir, posudu sa vodom.

Kada ste spremili sebi polimernu  glinu od koje ćete praviti lažni kamen, bilo da ste uzeli gotovu boju ili ste napravili po ovom ili nekom svom receptu nijansu, isitnite i iseckajte je na veće i manje komadiće (ja volim da je i iskidam i iseckam na komade velike od 5x5mm do 1x1cm bez reda).

Isitnjenu glinu stavite u posudicu i nacedite malo crne boje (recimo zrno graška).

Zatim posudicu protresite kao zvečku, da se boja pomeša i pokrije sve komadiće polimerne gline.

Kada ste uradili ovo, izvadite svoje komadiće iz posudice, malo ih stisnite jedne uz druge i pažljivo formirajte u željene oblike, gledajući da što manje gnječite i dalje mešate boju i komadiće.

Podelite komade i formirajte perle, kabušone, kamenčiće ili bilo koje oblike. Pažljivo utisnite u njih elemente ako je potrebno i izbušite ih šilom da možete nizati perle kad sve bude gotovo. Poređajte ih u pleh i pecite na temperaturi koju savetuje proizvođač.

Ispečene perle i komade odmah po vađenju iz rerne potopite na trenutak u ledenu vodu da dobiju još veću čvrstinu.

Izvadite ih i počnite sa šmirglanjem – prvo sa grubljom vodenom šmirglom (recimo granulacija 800) da skinete boju sa površine – u toku ovog procesa ćete odmah videti rezultate svog truda, u sastavima komadića će se videti boja čineći da vaše perle već sad liče na kamen tirkiz. Kad skinete sav višak boje, pređite na poliranje finom vodenom šmirglom (granulacija 2000), svo vreme kvaseći perle i šmirglu.

Gotove perle isperite pod mlazom tekuće vode, osušite ih potpuno, prelakirajte ako vam je volja i nanižite ih.

Ja sam iz one gomile prikazane gore dobila ove divne komade od kojih sam napravila dve ogrlice, dvoje minđuše i dva prstena.

A onda sam ih slikala lepo složene 🙂

Nadam se da vam se dopada moj homemade tirkiz!

Isto tako možete koristiti i druge boje polimerne gline i nijanse akrilne boje, dobićete jednako zanimljive kombinacije!

Uživajte dok pravite svoje kamenčiće, i obavezno javite kako su ispali!

Spasite stari Fimo

Posted on

Kao što rekoh, prvi put sam u dodir sa Fimom došla pre jedno petnaestak godina i pravila nakit od njega nekih narednih 5. Iz tog perioda mi je preostalo bar desetak načetih paketića koje mi je uvek bilo žao da bacim, a kad sam konačno imala ideju šta bih s njim, otkrila sam da se skamenio! I dalje mi je bilo žao da ga se otarasim pa sam ove zime napokon rešila po svaku cenu da ga spasem. Verujem da ima i puno drugih kreativaca koje muči isti problem, a nisam našla nigde da je neko pokušao.
Znam da postoji medijum koji se meša sa Fimom da ga omekša, ima ga Eberhard Faber (ili sad Štedler) ali ga nisam nikad našla kod dobavljača, tako da mi je alternativa bilo kopanje za drugim načinom.
Konačno, u knjizi „New ways with polymer clay“ – Kris Richards (ne pitajte kako sam do nje došla) – autor je predložio da se Fimo isitni u blenderu ili narenda na finoj strani rendeta i pomeša sa par kapi ulja, pa se lagano i strpljivo meša prstima dok se ne spoji toliko da možete da držite grombuljavu masu u jednom komadu među prstima. Proces meni najviše liči na pravljenje sipkavog masnog testa.
Ovakav komad morate dugo mesiti, zavisno od toga koliko je Fimo bio mek (ili tvrd) i koliko ste ulja dodali. U početku se proces čini uzaludnim, sve se otire i lepi za prste, ali strpljivo, videćete da vremenom masa postaje homogenija i sve manje ostavlja tragove na koži. Nemojte preterati sa uljem na početku, može se desiti da postane pregnjecavo. Ako smatrate da je previše tvrdo, ulja dodajte bukvalno kap, pa nastavite da mesite. Mislim da je za četvrtinu delimično suvog paketića Fima dovoljno 3 kapi ulja, bar je meni toliko trebalo kad sam radila komad tirkizne boje. U ostale sasvim sasušene sam stavljala više – imala sam komad koji je bio bukvalno kao pečen.
Kad masa postane potpuno homogena, koristite je kao i bilo koji svež Fimo – peče se sasvim normalno na uobičajenoj temperaturi. Jedini problem je što nije pogodan za rolate, mislim da bi se boje zamuljale i pomešale.
Od svog spasenog Fima sam pokušala da napravim imitaciju tirkiza (znam da sam pogrešila u vezi boje – dodala sam je previše tako da više liči na neki ozračeni mermer  undecided ), a i većina materijala koji sam koristila u prvim pokušajima ove sezone (paunovi, vilin konjic i minđuše, možete ih videti sve u pređašnjim postovima) je ovako obrađen. Naglašavam i to da sam kombinovala sveži i tretirani – sasvim se lepo slažu, uprkos savetima stručnjaka da ne se mešaju čak ni novi i stariji (nespašavani) Fimo.
Nadam se da nisam bila preopširna, ali ovo me je dugo mučilo i možda još nekom bude od pomoći.

dILEMMA…

Posted on

U velikoj sam dilemi…

Danas nisam odolela, morala sam da kupim dve drvene kutije u prodavnici ‘sve za sitne pare’  (DVE, za svakog mog blizanca!) i sad zbog svoje podvojene 🙂 ličnosti nisam u stanju da se odlučim kako da ih „obučem“. Jedan bi nešto Vitange-anđeličasto, drugi bi nešto bomboničasto, slatko i šareno sa tufnicama i trakicama u tirkiznoj ili pink boji.

Dilema, dilema, dilema…

Kutije moraju biti u paru, nikako mi ne ide da ih razdvajam, a ne mogu da se odlučim. Bi ste li Vi mogli da mi pomognete? Dajte mi neke sugestije, pliz! Trebale bi biti kad se završe, kutije za nakit. U okolinu u kojoj bi stajale se može uklopiti svakakav stil, tako da ću sve vaše predloge uzeti u obzir! Ivana, tebe kao istreniranog stručnjaka prvu prozivam 🙂 , Izzy isto tako, i sve vi kreativke! Budite dobre, pa me spasite muka svojim predlozima! A ja ću ih posle slikati i pozvati se na Vašu ideju, i postaviti ovde, naravno!

Evio ih, ovako golih i nezanimljivih

Sad gorim od nestrpljenja, kao kad smo kao školarkee igrale neke samo nama znane tajne igrice-skrivalice! I svrbe me prsti, požurite!

Hvala unapred, očekujem Vas uskoro!