RSS Feed

Category Archives: Sasvim lično

Mixed media & altered art

Posted on

Mixed media & altered art. Sve više me privlači ono što se podrazumeva pod ovim pojmovima jer pružaju neverovatne mogućnosti. Usudila bih se da kažem čak više nego polimerna glina!

To nisu samo tehnike rada, već potpuna sloboda ličnog izražavanja,  bezbroj načina da upotrebite sve dostupne materijale i iznesete ili sakrijete svoje najdublje  emocije i poruke.

Bitne su samo mašta i osećanja. Ništa više.

Zato vam za ovu riliku predstavljam ogrlicu koja je nastala uglavnom od recikliranih delova, rasparenh perlica i ostataka.

Priča o njoj počinje pre nekih 20-ak godina kada sam na poklon od bliskih porodičnih prijatelja dobila ručni sat (iz Australije, sa opalima na brojčaniku!). Odavno je prestao da radi, ali sam ga čuvala svo ovo vreme jer me vežu neke lepe uspomene za njega. Rastavila sam ga i rasporedila delove – mehanizam, brojčanik i narukvicu sam ostavila za drugi projekat, a kućištu namenila da bude centralni deo ogrlice.

Ptičice i njihova gnezda za mene imaju važnu simboliku, svetloplava i tirkizna su mi omiljene boje, a nekoliko kristalnih i porcelanskih perlica zaokružuju priču.

Nastavak će svakako uslediti.

 

Knjiga!

Posted on

Moja tiha strast su knjige.

Ako spojite u jedno dobru knjigu i polimernu glinu, za rezultat ćete dobiti „The Art of Polymer Clay Creative Surface Effects“ od Done Kato.

Ako pukim slučajem, kao ja, nabasate negde na priliku da trampite nešto za takvu knjigu, nemojte je nipošto propustiti!

Pre sedam dana sam, kao dete koje očekuje Deda Mraza, nestrpljivo čekala da kurir donese pomenuto štivo (blago je reći da sam mu paket prosto istrgla iz ruku)!

Kakav je to dobar osećaj!

Od kako sam prvi put na internetu imala priliku da razgledam, da tako kažem – stručnu literaturu o polimernoj glini, i uverena da u skorije vreme neću moći da ih imam, potajno sam samo priželjkivala neku od tih knjiga, .

No, slučaj je hteo drugačije.

Sada već sedam dana uživam čitajući i učeći o polimernoj glini.

Draga Magdalena, hvala na prilici i strpljenju.

Photo Shooting: Sasvim lično

Posted on

Svetlost je danas u kasno popodne bila prekrasna, savršena da fotografišem nekoliko omiljenih komada nakita koje sam godinama sakupljala.

To je moja mala Vintage kolekcija.

Ovaj medaljon sam dobila od jedne drage osobe. Nikad nisam srela, i sumnjam da ću još nekad sresti nekog ko ima toliko zarazne vedrine u sebi. Njen poklon mi znači koliko i prijateljstvo s njom – beskrajno.

Vilin konjic je prvi komad nakita u ovom stilu koji sam sebi priuštila pre desetak ili više godina. To je i moja omiljena bubica. Premešta se vrlo često sa jednog na drugi rever u mom ormanu.

Srebrne minđuše koje jednostavno obožavam, a dobila sam ih od muža za desetu godišnjicu braka na jedan vrlo dirljiv način.

Prsten sa plavim kamičcima sam sasvim slučajno kupila pre nekoliko godina na buvljaku. Smešna je bila suma kojom sam ga platila, ali za njega me vežu mnoge lepe uspomene.

I najvredniji komad u mojoj kolekciji – pozlaćeni broš sa plavim i akvamarin kamenčićima kome ima otprilike 40 godina.

Pripadao je mojoj majci, a još kao dete sam u igri izgubila jedan plavi kamen i gorko plakala zbog toga. Puno godina kasnije sam svojom prvom pincetom pažljivo odvijala zupce da bih umetnula na njegovo mesto beli cirkon. I sad me duša boli kad se setim da me mama nikad nije izgrdila zbog toga.

Sam po sebi ni jedan od ovih komada ne vredi u materijalnom smislu puno, ali emotivna vrednost je ogromna. Nemerljiva.

I svaki u svom malom metalnom telu nosi neku moju priču i podseća me na događaje  u kojima je imao ulogu nemog i važnog statiste, svedoka osećanja u vremenu koje je prošlo, priču koja obično počinje rečima:

„Znaš, to je bilo one zime (ili leta) kad je…

Sećaš se, nosila sam….“