Jedan od najdirljivijih motiva i oblika koje sam radila od polimerne gline i drugih materijala je svakako kućica za ptice i ptičica.
Kažem dirljivo jer u mojoj svesti pojam ptičice, gnezda i kućice za ptice jasno asociraju na porodicu i ljude koje beskrajno volim, dom, toplinu i sigurnost bez kojih ne mogu.
Pošto su meni najbliskije osobe – moji momci – muškog roda i ne nose nakit ni ove ni bilo koje vrste, jedine koje su mi na umu i u srcu kad nešto ovakvo pravim su moje dve sestre (od kojih je jednu rodila moja mama a drugu moja tetka, ali sve to dođe na isto jer smo nas tri od njih dve bile podjednako voljene i nismo se zamarale time ko je koga rodio), i mama i tetka (one gorepomenute, ali osim kad pravim kućice, na njih mislim i kad koristim zelene, zlatne, smeđe i plavkaste boje reke Save).
E sad, možda se pitate čemu ovakav uvod?
Pa ne znam, kažem vam da me ptičice i kućice podsećaju na porodicu… A nije ni bitno, meni se piše, a vi čitajte 😉
Od onog trenutka kad sam počela da slažem elemente i oblikujem minijaturni privezak u obliku kućice na dnu ogrlice, moja Dragana je bila jedina o kojoj sam razmišljala. Samo po sebi je bilo logično da i ptičica bude deo te priče, a svetloplave i crvene perle da upotpune izgled. Sve sam naglasila bakarnim elementima i kristalnim perlicama, pa povezala bakarnim lancem.
U svakom slučaju, da skratim priču, ogrlica koju vam večeras predstavljam se jutros ugnezdila na vratu moje sestre. I savršeno joj pristaje!
Dokona domaćica? 