Pre nekoliko dana do mene je stigla jedna stara komoda. Bila je prilično oronula, ali nakon malo truda dobila je novi izgled u Shabby chic stilu.
Više o tome pročitajte na https://upcyclingfairy.wordpress.com/2015/05/29/klasika-u-novom-izdanju-shabby-chic-komoda/
Prošle godine sam bila u prilici da prijateljici koja je otvarala pekaru i polastičarnicu pomognem u uređenju prostora. Njena zamisao je bila da sve što je novo spoji sa starinskim duhom sačuvanog porodičnog nasleđa. Nekim predmetima je bilo potrebna ozbiljna restauracija, a nekima samo malo šminkanja da dobiju dopadljiv šmek i uklope se u priču koju smo zamislile. Pekara je ponela domacinski, intiman naziv „KUTAKA ZA VAS“, i sa tom idejom sam se vodila dok sam se pripremala za rad.
Ovako je izgledalo kad je stigla početna količina drvenih elemenata koji su trebali da se pretvore u neke interesantne stvari. I naravno, Mrvica koja obožava da krade olovke i traku za obeležavanja… Ne pitajte me koliko mi je trebalo da posle očistim kucu.
Prvi korak je bio najizazovniji. Dok su majstori rušili pregradni zid između dve prostorije, otkrili su stari okvir od vrata. Pod stari mislim star koliko i kuca, a kuca je gradjena početkom prošlog veka. Iako su dimenzije otvora trebale po planu da budu vece, vlasnica je odlučila da ga zadrži po svaku cenu. Drvo je bilo sasvim zdravo i samo sam ga dobro očistila i malo izbrusila, a na originalnu prljavo belu boju stavila dekupaž bršljanovih listova koje sam kasnije četkicom povezala u lozu i dodatno isenčila.
Dok su majstori privodili unutrašnje radove konačnom izgledu, moj zadatak je bio da brojne starine koje su donešene iz podruma i sa tavana preuredim i dam im novu svrhu.
Sve sam ih prvo obojila belom bojom, a najinteresantniji komadi su svakako bili stalak za umivaonik i ogromna kanta za mleko.
Stalak je izrađen od teškog gvožđa, sa otvorom u sredini u koji se stavljao lavor, i držačima sa obe strane na koje su se stavljali peškiri. Da bi dobio konkretnu upotrebnu svrhu, komad medijapana sam izrezala u potrebne dimenzije i zamislila da to bude gornja ploča stola. Grundirala sam sve u belo, zatim nožice obojila crnom bojom, a na ploči uradila klasičan dekupaž koji sam malo osenčila da dobije pohabani starinski izgled, pa je pričvrstila za gornji deo postolja. Stolice su dobile mestimičan krakle i sličan ton kao sto. Mrvica je, naravno, bila mirođija…
Sledeca je bila kanta za mleko zapremine 30l. Motivi su kombinacija ostataka dekupaž-papira sa bršljanom koji sam koristila na okviru vrata, i preostalih komada salveta koje sam na kraju povezala četkicom u lozu. Necu vam reci da li je Mrvica upala u kantu i drala se kao da je gule…
Ostali sitni predmeti tokom rada:
Još nekoliko sitnica, slika za zidove i znakovi za izloge, i sve je dobilo finalni izgled:
Prostora i ideja ima još, videcemo gde ce nas sve odvesti, a u međuvremenu treba da probate Katarinine kroasane i Kinder tortu. Nema boljeg u gradu.
Vidimo se tamo!
Dekupaž je kao kreativna tehnika u zadnjih nekoliko godina evoluirao gotovo do neprepoznatljivosti na našim prostorima. Sa pojavom uvoznika renomiranih brendova hobi repromaterijala stigli su nam aktuelni trendovi, pa i sama tehnika izrade prati kvalitet koji imaju evropski i svetski majstori. Zahvaljujuci odličnom izboru boja, salveta, dekupaž-papira i specijalizovang alata, radovi ovdašnjih kreativaca su postigli zavidan nivo, a kao rezultat dostupnosti materijala, očigledna je i ekspanzija kreativaca koji se bave ovom i srodnim tehnikama. Samim tim konkurencija nas gura u smer gde je dekupaž od pukog lepljenja motiva konačno prerastao u kompletan stilsko-umetnički doživljaj, a ja bih dodala da smo, uprkos velikoj krizi, prevazišli zamlacivanje jeftinim, serijski proizvedenim kineskim ukrasima i okrenuli se domacim proizvodima, unikatnim i ručno izrađenim upotrebnim predmetima, restauriranom nameštaju, nakitu…
Za kratko vreme naučili smo da je dekupaž kompletan uz Crackle, Pittorico, Patiniranje, Shabby-chic, Mixed-media, strukturne paste, 3D oblikovanje dodataka, i razne druge tehnike.
Moje uživanje u posedovanju komada urađenih ovom tehnikom raste iz dana u dan, a u narednim postovima osvrnucu se na aktuelne trendove i kroz nekoliko kratkih tutorijala pokazati kako sam od nečeg starog dobila prelepe ukrasne predmete i nameštaj vredan spašavanja od bacanja u smece.
Skorašnji skromni doprinos dekupažomaniji 🙂
Moja najmlađa sestrica je porasla… Sada ima svoju porodicu i novi dom. Drago mi je što je ostala ista unutra, što ima i dalje onu iskru u sebi koju je nosila dok je bila mala, a koja sada sija punim sjajem.
Drago mi je i što ljubav njenog života sve nas smatra svojima i što nam je malo vremena kada provedemo ceo dan zajedno pa moramo da se rastanemo.
Mladi su i razdragani i želim da uvek budu takvi!
Ona sada polako svija svoje gnezdo i raduje me što ga ukrašava sitnicama koje joj poklonim. Znam da ima puno nakita i memorabilija kojima još nije našla mesto, zato će joj trebati kutijice da ih u njima čuva. To su mali znaci pažnje kojima želim da je podsetim koliko je volim i koliko mi znači što nas vežu neraskidive niti sestrinske ljubavi.
Ljubim te mila moja!
Moram priznati da se ovo krčka u meni već neko vreme…
Prvo moram da kažem da sam pre neki dan bila neprijatno iznenađena kada mi je drugarica pokazala primerak jednih dnevnih novina u kojima je izašao članak o dekupažu. Čitajući, shvatila sam da je autor, i osoba koju je isti intervjuisao, koristio neke detalje iz posta „Dekupaž“ koji sam napisala pre par godina.
Ne mogu da kažem da je od reči do reči, ali znam da nigde niko nije pisao baš tako o ovoj temi, i jasno tvrdim da je materijal za članak uzet iz mojih tekstova.
Bila sam ranije u prilici da vidim reakcije kreativaca koji su nešto smislili, napisali ili uradili a to im neko prisvojio, i uvek sam sa žaljenjem mislila kako ljudi nisu svesni da to po slovu zakona može da ima ozbiljne posledice. Jedna rečenica poput „podaci preuzeti iz…“ ili „nastalo inspirisano radom…“ može mnogo da znači. I u pravnom i u emotivnom smislu.
Sada nisam sigurna da li da budem ponosna jer vidim da ljudi koriste znanja koja su usvojili iz članaka koje pišem na osnovu svog iskustva, ili da budem ljuta kao moje ranije pomenute koleginice.
Drugo, nisam se prva setila, ali sam među prvima na srpskom rekla kako nešto radim – korak po korak, zato jednostavno čestitam dotičnima na odlično naučenim i lekcijama.
Pitanja?
Ako se neko pita, jedna od tehnika koje mi se jaaaako dopadaju u radu sa polimernom glinom je izrada rolata.
Ovo su ostaci ovonedeljne zabave
A ovo je deo onog što je nastalo posle
Neverovatno je zabavno i zarazno sve ovo!
Posebno me raduje kad čujem komentar da je teško poverovati da svaka minđuša i pločica koju napravim izgleda kao da je satima slikana četkicom i bojama.
Do sledećeg posta, toplo vas pozdravljam!
Ovaj vikend je u mom „studiu“ u znaku Mari Antoanete.
Nekoliko projekata je pri kraju, a sada ću vam pokazati minđuše koje sam napravila jednoj prijateljici da budu komplet uz ogrlicu.
Inspiraciju sam našla u radu Laurie Mike, poznate umetnice koja se bavi izradom fantastičnih mozaika i kolaža.
Primećujete da sam uživala u fotografisanju, zar ne ;-)?
Panton je za ovo proleće i leto ponudio veoma inspirativan miks boja, sa mekom nijansom narandžaste „Tangerina Tango“ kao glavnim akcentom i imperativom za celu 2012. godinu.
Ni ja nisam ostala ravnodušna na svetske trendove, pa već nekoliko dana mešam nijanse fima da dobijem tonove koje ću kombinovati, a za početak vam pokazujem svoju interpretaciju „Tangerina Tango“ i „Sodalite Blue“ u Letnjem ponoćnom zagrljaju.
Set sačinjavaju ogrlica i narukvica čiji elementi su sa jedne strane narandžasti, a sa druge tamno plavi. Spajala sam ih posrebrenom žicom i velikim metalnim alkama, a tekstura je utisnuta u svežu glinu.
Bela boja u udubljenjima im je dala baš pravi letnji šmek!
Elemente nisam posebno šmirglala ni polirala, samo sam obrisala višak boje da bih dobila ovaj izgled.
Smislila sam da se može nositi na nekoliko načina, kao plava, kao narandžasta, ili kao kombinacija obe boje – dovoljno je samo okrenuti elemente i imate novi komplet!
Sad su na redu ostale nijanse Pantonove prolećno/letnje palete…
Proleće nam je definitivno stiglo posle malo nećkanja, pouzdano tvrdim jer sam danas ubrala prve jagode u bašti!
A za ono nekoliko kišnih dana kad se cedilo bez prestanka, i dok je Jovan bio u školi, latala sam se Fima. Što je nebo bilo tmurnije i mračnije, to su moji rolati bili veseliji i prkosniji!
Savladala sam neke nove načine obrade polimerne gline i napravila nekoliko broševa i minđuša u starom stilu. Čekala sam sunce da ih slikam i pokažem vam. Prvo šareniš, a posle za koji dan kad uslikam i one nove fazone biće i koja ogrlica.
Minđuše naravno imaju dva „lica“!
Izrada nakita ima više aspekata. Možete raditi po svojoj inspiraciji – onako kako vas ona vodi bez nekog plana i unapred utvrđenog dizajna, a možete raditi i po nacrtu – strogo se držeći predviđenog i proračunatog izgleda. Drugi način je meni često bio mučan jer sam unapred smišljala i pravila nacrte samo kad sam dobijala klasične porudžbine tipa „hoću taj oblik, tu boju i da izgleda kao ono tamo (viđeno na nečijoj slici)“ i retko sam prihvatala da uradim sasvim po tom planu.
Najradije nasumično, bez posebne predhodne pripreme, sedam za radni sto, u zadnje vreme tvrdoglavo se držeći devize da izrada nakita mora biti pre svega lični izraz, dobra zabava, užitak i zadovoljstvo krajnjim rezultatom a ne napor da se iskopira nečiji rad.
Međutim, postoje i porudžbine koje nisu porudžbine u pravom smislu reči, već pravi izazovi! To ne umem da svrstam nigde, ali svakako je preplelo sve vrste gorepomenutog, u vrlo pozitivnom smislu, naravno!
Jedna moja draga poznanica je prošlog vikenda izrazila želju da sestri za posebnu priliku pokloni neobičan komad, a meni samo objasnila povod i dala dve smernice – Sava Šumanović i „Šidijanke“, i da to bude komad nakita.
Verujte da je ta dva pojma teško povezati i da mi se ona slatko smejala dok sam ćuteći u školskom dvorištu (gde zajedno dočekujemo decu nakon časova) razmišljala šta znam o slikaru i kako ono beše izgledaju „Šidijanke“, te kako da to sve napravim od polimerne gline i stavim nekom oko vrata.
Izazov kome moja malenkost nikako nije mogla odoleti. Čitav vikend sam čeprkala i konsultovala vernog druga Gugla o svim činjenicama koje bi mogli izazvati nalet inspiracije. Pošla sam od osnovnih podataka o slikaru i njegovog značajnog opusa, a stigla do osećanja dubokog divljenja prema celom njegovom radu i životu koji se tragično završio.
Zaista, priča vredna velike pažnje, i bez zadatka koji sam imala!
Zbog dirljive note koja sve obeležava i vremena u kojem je živeo i radio Sava, izabrala sam baš ovu sliku iz ciklusa „Šidijanke“ da je umetnem u privezak na ogrlici.
Privezak i minđuše su u Vintage stilu, od polimerne gline sa malo bakarnog sjaja, a lanac je sastavljen od poludragog kamenja (ametist, morganit, oniks) i finih čeških staklenih perli u toplim ljubičastim tonovima, sa metalnim elementima od bakra. Sama izrada je bila relativno dugotrajna i komplikovana, no vredelo je pomučiti se, na kraju sam bila vrlo zadovoljna.
Nadam se da će i dama kojoj je namenjen ovaj komplet, dok ga bude nosila, u njemu uživati jednako kao ja dok sam ga radila.
Draga Višnja, hvala ti za priliku da se podsetim na Savu Šumanovića, kao i da uživam praveći nakit protkan emocijama.
Do sledećeg izazova!
Dokona domaćica? 