Moja najmlađa sestrica je porasla… Sada ima svoju porodicu i novi dom. Drago mi je što je ostala ista unutra, što ima i dalje onu iskru u sebi koju je nosila dok je bila mala, a koja sada sija punim sjajem.
Drago mi je i što ljubav njenog života sve nas smatra svojima i što nam je malo vremena kada provedemo ceo dan zajedno pa moramo da se rastanemo.
Mladi su i razdragani i želim da uvek budu takvi!
Ona sada polako svija svoje gnezdo i raduje me što ga ukrašava sitnicama koje joj poklonim. Znam da ima puno nakita i memorabilija kojima još nije našla mesto, zato će joj trebati kutijice da ih u njima čuva. To su mali znaci pažnje kojima želim da je podsetim koliko je volim i koliko mi znači što nas vežu neraskidive niti sestrinske ljubavi.
Ljubim te mila moja!
Dokona domaćica? 