Novi kreativni zadatak?

Već dugo vremena mami pravim za rođendan neku posebnu sitnicu, a pošto ona tako uživa u njima bez obzira koliko godina protekne, mislim da ću se ovaj put još svojskije truditi da joj uzvratim barem delić  ljubavi koju mi nesebično daje tako što ću sakupiti najlepše slike vljenog unuka, i sklopiti ih jedan scrapbook-mini-album.

Vatreno krštenje u ovoj kreativnoj tehnici sam imala prošle godine u novembru, kad sam sestriću poklonila jedan, pobrao je pozitivne kritike, a ideje sam crpela iz radova po meni neprevaziđene Maje, Slovenke koja vodi blog Preprosto bogatstvo. Na slikama koje vidite su detalji njenog najnovijeg rada.

Ako ikad dostignem njenu veštinu…

Inače, Fimo me ne pušta, vredno radim, nakupilo se nekoliko veoma interesantnih komada, ali sebi sam obećala da je bolje sačekati priliku i slikati te radove čestitim fotoaparatom, nego ih umusati onom mojom jadnom kamericom. Slažu mi se u glavi i neke nove ideje i projekti… Tako, imajte strpljenja, a dotle mi verujte na reč da se divno zabavljam dok sneg pada!

Spasite stari Fimo

Kao što rekoh, prvi put sam u dodir sa Fimom došla pre jedno petnaestak godina i pravila nakit od njega nekih narednih 5. Iz tog perioda mi je preostalo bar desetak načetih paketića koje mi je uvek bilo žao da bacim, a kad sam konačno imala ideju šta bih s njim, otkrila sam da se skamenio! I dalje mi je bilo žao da ga se otarasim pa sam ove zime napokon rešila po svaku cenu da ga spasem. Verujem da ima i puno drugih kreativaca koje muči isti problem, a nisam našla nigde da je neko pokušao.
Znam da postoji medijum koji se meša sa Fimom da ga omekša, ima ga Eberhard Faber (ili sad Štedler) ali ga nisam nikad našla kod dobavljača, tako da mi je alternativa bilo kopanje za drugim načinom.
Konačno, u knjizi „New ways with polymer clay“ – Kris Richards (ne pitajte kako sam do nje došla) – autor je predložio da se Fimo isitni u blenderu ili narenda na finoj strani rendeta i pomeša sa par kapi ulja, pa se lagano i strpljivo meša prstima dok se ne spoji toliko da možete da držite grombuljavu masu u jednom komadu među prstima. Proces meni najviše liči na pravljenje sipkavog masnog testa.
Ovakav komad morate dugo mesiti, zavisno od toga koliko je Fimo bio mek (ili tvrd) i koliko ste ulja dodali. U početku se proces čini uzaludnim, sve se otire i lepi za prste, ali strpljivo, videćete da vremenom masa postaje homogenija i sve manje ostavlja tragove na koži. Nemojte preterati sa uljem na početku, može se desiti da postane pregnjecavo. Ako smatrate da je previše tvrdo, ulja dodajte bukvalno kap, pa nastavite da mesite. Mislim da je za četvrtinu delimično suvog paketića Fima dovoljno 3 kapi ulja, bar je meni toliko trebalo kad sam radila komad tirkizne boje. U ostale sasvim sasušene sam stavljala više – imala sam komad koji je bio bukvalno kao pečen.
Kad masa postane potpuno homogena, koristite je kao i bilo koji svež Fimo – peče se sasvim normalno na uobičajenoj temperaturi. Jedini problem je što nije pogodan za rolate, mislim da bi se boje zamuljale i pomešale.
Od svog spasenog Fima sam pokušala da napravim imitaciju tirkiza (znam da sam pogrešila u vezi boje – dodala sam je previše tako da više liči na neki ozračeni mermer   ), a i većina materijala koji sam koristila u prvim pokušajima ove sezone (paunovi, vilin konjic i minđuše, možete ih videti sve u pređašnjim postovima) je ovako obrađen. Naglašavam i to da sam kombinovala sveži i tretirani – sasvim se lepo slažu, uprkos savetima stručnjaka da ne se mešaju čak ni novi i stariji (nespašavani) Fimo.
Nadam se da nisam bila preopširna, ali ovo me je dugo mučilo i možda još nekom bude od pomoći.

Orden za hrabrost

Ovo je „Orden za hrabrost“ za mog sina, koji je najhrabriji dečak na svetu i ima najveće srce!

Sa Fimom prvi put

Ima još nešto; pronašla sam u jednoj kutiji među nekim dragim sitnicama medaljon nastao pre 15 godina. Mislim da je to prva stvar koju sam napravila od polimerne gline. Možda se vama neće učiniti spektakularan, ali ja ga jako volim jer za mene predstavlja sećanje na pravi početak bavljenja kreativnim radom, te samim tim zaslužuje da se nađe ovde!

I, da, to je rolat 😉 !!!

Nakit od polimerne gline

Ovih dana sam obuzeta potpuno ovim divnim materijalom! Kao što sam obećala, postavljam slike da vidite kako izgledaju moji prvi radovi od polimerne gline ove sezone. Inspiraciju za nastanak vilinog konjica i paunova sam dobila od majstora svog zanata Christi Friesen koja ima krajnje neobično viđenje nakita, bar za naše podneblje. Mislim da nisam u potpunosti pogodila njen stil, ali ima vremena, naučiću. Minđuše Maja i štraftaste sa ružama u NeoGrunge stilu su za moju sestru, prelepu crnku sa plavim očima koja s nestrpljenjem čeka da vidi šta sam joj spremila, dok su ostale plod mog treninga za sitne detalje. Pokušala sam naravno da napravim i imitaciju tirkiza, mada više liči na neki ozračeni drečavi mermer… Nisam na žalost još uvek ovladala ni fotografisanjem, tako da se ti detalji ne vide najjasnije, što mi je veoma žao, jer puno nade polažem u njih. Ali biće bolje, obećavam. Dakle:

Domaćica u kujni…

…ne mesi kolače, nego Fimo!

Kad vidite slike, znaćete zašto se ne javljam ovako dugo. I neću slikati telefonom, čekam drugaricu da fotoaparatom, ovo je gre’ota upropastiti sa moja 1.3 megapixela.

BajDVej, i kutijice za nakit su gotove, ali i one zaslužuju više piksela 😉

(usta moja hvalite me…)

Rođendan

Danas nam je divan dan, mom dečaku je 6. rođendan!

Ovako je on zamislio i ukrasio svoju tortu sa dinosaurusima i vulkanom:

Pasta-mašina

JUPIIIII!!!!!!

Krenuh jutros da kupim kutijice za nakit koje htedoh da „preoblačim“, a završih sa pasta-mašinom! Mojoj sreći nikad kraja! Posebno što je od onih čestitih, italijanska sa podesivim valjcima koji mogu da se rastavljaju i očiste!

JUPI!!!!

Idem sad malo da je mazim i uživam u njoj kad je dok je tako lepa i blistava!

Kad završim kutije koje se suše trenutno, odmah se bacam na Fimo!

dILEMMA…

U velikoj sam dilemi…

Danas nisam odolela, morala sam da kupim dve drvene kutije u prodavnici ‘sve za sitne pare’  (DVE, za svakog mog blizanca!) i sad zbog svoje podvojene 🙂 ličnosti nisam u stanju da se odlučim kako da ih „obučem“. Jedan bi nešto Vitange-anđeličasto, drugi bi nešto bomboničasto, slatko i šareno sa tufnicama i trakicama u tirkiznoj ili pink boji.

Dilema, dilema, dilema…

Kutije moraju biti u paru, nikako mi ne ide da ih razdvajam, a ne mogu da se odlučim. Bi ste li Vi mogli da mi pomognete? Dajte mi neke sugestije, pliz! Trebale bi biti kad se završe, kutije za nakit. U okolinu u kojoj bi stajale se može uklopiti svakakav stil, tako da ću sve vaše predloge uzeti u obzir! Ivana, tebe kao istreniranog stručnjaka prvu prozivam 🙂 , Izzy isto tako, i sve vi kreativke! Budite dobre, pa me spasite muka svojim predlozima! A ja ću ih posle slikati i pozvati se na Vašu ideju, i postaviti ovde, naravno!

Evio ih, ovako golih i nezanimljivih

Sad gorim od nestrpljenja, kao kad smo kao školarkee igrale neke samo nama znane tajne igrice-skrivalice! I svrbe me prsti, požurite!

Hvala unapred, očekujem Vas uskoro!

Hristos se rodi!