Već dugo vremena radim sa ovim materijalom, ali do današnjeg dana nisam sasvim sigurna kako se pravilno zove – POLIMERSKA ili POLIMERNA glina.
Jedan moj raniji poslodavac mi reče svojevremeno da sam previše formalista, profesorka u srednjoj da odlično vladam gramatikom i pisanjem tekstova (i u srpskom jeziku i u daktilografiji), sestra kaže da sam p….z.. (ne precizna, nego nešto što se ne govori pred sitnom decom), a svi su pri tom mislili (u ovom ili onom kontekstu) da puno pažnje polažem na pravilnu formu rečenica, izražavanje i gramatiku. Ovo pišem da znate zašto htedoh da se pozabavim ovim jako bitnim problemom (osim što u zaglavlju piše Dokona domaćica).
Elem, postoje oprečne informacije na koje sam naišla, vezano za ime ove gline: bitniji domaći majstori od polimera , uvoznik, a i većina laika je listom zovu POLIMERSKA, Google podjednako izbacuje oba naziva, Wikipedia je neodređena, a ja mislim da je prvi gramatička greška.
Pokušala sam da se podsetim gradiva iz srpskog jezika iz četvrtog razreda osnovne škole kada se u moje vreme učilo o pridevima:
Pridevi su promenjive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. Oni se slažu sa imenicom uz koju stoje po rodu, broju i padežu. U rečenici pridevi nisu samostalne reči, a vrše službu atributa ili imenskog dela predikata, odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju.
Prema značenju pridevi se dele na:
opisne (označavaju osobinu imenice uz koju stoje, kakvo je),
prisvojne (označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome, čije je),
gradivne (označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje, od čega)
vremenske (označavaju imenicu po vremenu) i
mesne (pokazuju mesto).
Ako ćemo pratiti tu shemu – u smislu da je polimer materijal od kojeg je delom napravljena ova vrsta gline (znači gradivni pridev) – onda bi trebalo da je svakako POLIMERNA jer bi mogla biti i vodena, zemljana, metalna, drvena, kamena… a nije nikako POLIMERSKA jer bi onda bila iz ili sa mesta P/polimera kao što bi bila zemaljska, beogradska, seoska… kad bi bila sa Zemlje, iz Beograda, sela…
Istom logikom se vodim kada kažem da je neka roba gvozdena (načinjena od gvožđa) ili gvožđarska (iz gvožđarske radnje) (možda je ovo pogrešno?).
Ali ako je vodena, zemljana, drvena – zašto je onda aluminijumska (ili betonska, ili vinska)??
Pre nekog vremena sam postavila ista pitanja jednoj mladoj profesorici srpskog jezika i zaprepastila se kad nisam dobila konkretan odgovor.
E, sutra ću da prepadnem sa istim pitanjem jednu matoru (sa 20 i kusur godina staža), pa da glasamo.
Jel` imate vi neko mišljenje? Diskusija je otvorena!
Dokona domaćica? 