RSS Feed

Letnji ponoćni zagrljaj

Posted on

Panton je za ovo proleće i leto ponudio veoma inspirativan miks boja, sa mekom nijansom narandžaste „Tangerina Tango“ kao glavnim akcentom i imperativom za celu 2012. godinu.
Ni ja nisam ostala ravnodušna na svetske trendove, pa već nekoliko dana mešam nijanse fima da dobijem tonove koje ću kombinovati, a za početak vam pokazujem svoju interpretaciju „Tangerina Tango“ i „Sodalite Blue“ u Letnjem ponoćnom zagrljaju.

Set sačinjavaju ogrlica i narukvica čiji elementi su sa jedne strane narandžasti, a sa druge tamno plavi. Spajala sam ih posrebrenom žicom i velikim metalnim alkama, a tekstura je utisnuta u svežu glinu.

Bela boja u udubljenjima im je dala baš pravi letnji šmek!

Elemente nisam posebno šmirglala ni polirala, samo sam obrisala višak boje da bih dobila ovaj izgled.

Smislila sam da se može nositi na nekoliko načina, kao plava, kao narandžasta, ili kao kombinacija obe boje – dovoljno je samo okrenuti elemente i imate novi komplet!

Sad su na redu ostale nijanse Pantonove prolećno/letnje palete…

Prolećno igranje bojama

Posted on

Proleće nam je definitivno stiglo posle malo nećkanja, pouzdano tvrdim jer sam danas ubrala prve jagode u bašti!

A za ono nekoliko kišnih dana kad se cedilo bez prestanka, i dok je Jovan bio u školi, latala sam se Fima. Što je nebo bilo tmurnije i mračnije, to su moji rolati bili veseliji i prkosniji!

Savladala sam neke nove načine obrade polimerne gline i napravila nekoliko broševa i minđuša u starom stilu. Čekala sam sunce da ih slikam i pokažem vam. Prvo šareniš, a posle za koji dan kad uslikam i one nove fazone biće i koja ogrlica.

Minđuše naravno imaju dva „lica“!

Слика

Слика

СликаСликаСликаСлика

СликаСлика

„Šidijanke“

Posted on

Izrada nakita ima više aspekata. Možete raditi po svojoj inspiraciji – onako kako vas ona vodi bez nekog plana i unapred utvrđenog dizajna, a možete raditi i po nacrtu – strogo se držeći predviđenog i proračunatog izgleda. Drugi način je meni često bio mučan jer sam unapred smišljala i pravila nacrte samo kad sam dobijala klasične porudžbine tipa „hoću taj oblik, tu boju i da izgleda kao ono tamo (viđeno na nečijoj slici)“ i retko sam prihvatala da uradim sasvim po tom planu.

Najradije nasumično, bez posebne predhodne pripreme, sedam za radni sto, u zadnje vreme tvrdoglavo se držeći devize da izrada nakita mora biti pre svega lični izraz, dobra zabava, užitak i zadovoljstvo krajnjim rezultatom a ne napor da se iskopira nečiji rad.

Međutim, postoje i porudžbine koje nisu porudžbine u pravom smislu reči, već pravi izazovi! To ne umem da svrstam nigde, ali svakako je preplelo sve vrste gorepomenutog, u vrlo pozitivnom smislu, naravno!

Jedna moja draga poznanica je prošlog vikenda izrazila želju da sestri za posebnu priliku pokloni neobičan komad, a meni samo objasnila povod i dala dve smernice – Sava Šumanović i „Šidijanke“, i da to bude komad nakita.

Verujte da je ta dva pojma teško povezati i da mi se ona slatko smejala dok sam ćuteći u školskom dvorištu (gde zajedno dočekujemo decu nakon časova) razmišljala šta znam o slikaru i kako ono beše izgledaju „Šidijanke“, te kako da to sve napravim od polimerne gline i stavim nekom oko vrata.

Izazov kome moja malenkost nikako nije mogla odoleti. Čitav vikend sam čeprkala i konsultovala vernog druga Gugla o svim činjenicama koje bi mogli izazvati nalet inspiracije. Pošla sam od osnovnih podataka o slikaru i njegovog značajnog opusa, a stigla do osećanja dubokog divljenja prema celom njegovom radu i životu koji se tragično završio.

Zaista, priča vredna velike pažnje, i bez zadatka koji sam imala!

Zbog dirljive note koja sve obeležava i vremena u kojem je živeo i radio Sava, izabrala sam baš ovu sliku iz ciklusa „Šidijanke“ da je umetnem u privezak na ogrlici.

Privezak i minđuše su u Vintage stilu, od polimerne gline sa malo bakarnog sjaja, a lanac je sastavljen od poludragog kamenja (ametist, morganit, oniks) i finih čeških staklenih perli u toplim ljubičastim tonovima, sa metalnim elementima od bakra. Sama izrada je bila relativno dugotrajna i komplikovana, no vredelo je pomučiti se, na kraju sam bila vrlo zadovoljna.

Nadam se da će i dama kojoj je namenjen ovaj komplet, dok ga bude nosila, u njemu uživati jednako kao ja dok sam ga radila.

Draga Višnja, hvala ti za priliku da se podsetim na Savu Šumanovića, kao i da uživam praveći nakit protkan emocijama.

Do sledećeg izazova!

Narukvica (ili zašto ne treba bacati gluposti koje se vuku po kući)

Posted on

Raspremajući neki dan svoju poveliku zalihu koječega, pronašla sam nekoliko narukvica kojih nikako nisam mogla da bacim, a nisam im videla svrhu…

…sve dok nisam stigla do okrajaka rolata od Fima koji su se vukli već mesecima neiskorišćeni. Rešila sam da i njih ne otpišem i smuljam u otpadnu glinu, već da pokušam da obučem jednu od tih narukvica, pa ako ne uspe – nikom ništa, sve je i onako bilo za otpad.

I pored mog straha da će se sve istopiti i potrovati nas ovako zatvorene sa snegom do pola prozora, sve se lepo ponašalo – plastika je bila vrlo kvalitetna i dobila sam vrlo lepu novu narukvicu! I minđuše.

Sad da vidimo kako će ispasti i ostale…

Tutorijal: Cvetne minđuše od polimerne gline (na -16°C)

Posted on

Sad kad napolju ujeda za srce ledeni vazduh, dok se i oni najtoplogrožljiviji dvoume između ljubavi i mržnje prema svom omiljenjom hladnom godišnjem dobu, kao što znate – ja se okrećem veselim bojama i pripremama za toplo proleće i leto!

Pokazaću vam kako pravim minđuše od polimerne gline sa cvetnim motivima, tehnikom polaganja rolata.

Dakle,

Razvaljajte ploču od Fima u nekoj živoj boji, nek ne bude deblja od 3mm, površine oko 12x6cm. U ovom slučaju izabrala sam mešavinu nekoliko boja da bih dobila toplu zelenu, sa malo svetlucavih čestica.

Zatim sam izabrala nekoliko jednostavnih rolata koje ću složiti u zanimljivu sliku.

Prvo nasumično slažem sićušne crno-bele spiralice preko podloge. Malo ih prevaljam da se stope sa površinom.

Zatim ređam grančice (i usput bušim mehuriće vazduha):

Pa na njih listiće:

Nakon toga od rolata jedne latice formiram cvetove:

Sve zajedno dobro izvaljam pazeći pri tom da ploča svuda bude jednake debljine. Pošto se novi Fimo lako lepi za radnu površinu – da bih to sprečila koristim bebi puder koji tek ovlaš poprašim preko slike pre ravnanja.

Dobro izglačanu ploču sečem na pola i spajam polovine „leđa na leđa“ tako da sa obe strane ostanu jasno vidljivi motivi cvetnih grančica.

Pa pomoću lenjira razmeravam dva para minđuša i sečem ih pre nego što ih stavim da se peku:

Nakon pečenja onako vrele ih uranjam u ledenu vodu pomešanu sa snegom (eto jedne korisne stvari i od njega) da postanu što čvršće. Šmirglam ih vodenom šmirglom grit 800 da ih izravnam, pa granulacijom 1500-2000 dok ne postanu potpuno glatke (lično jako volim kad pločice imaju zaobljene ivice). Tek posle dugotrajnog i strpljivo urađenog šmirglanja i poliranja živopisnost cvetova dolazi do izražaja, a svetlucave čestice se jasnije uočavaju i daju ono „nešto“ celoj kompoziciji.

Sledeći korak je bušenje rupica pa premazivanje šelakom ili nekim podobnim lakom za polimernu glinu radi savršenog staklastog sjaja:

Pa kad se okače na udice:

A sve to može da izgleda i ovako (plave, s lica):

pa sa naličja (a može i obrnuto):

pa još jedne, s lica crno-bele, a s naličja ljubičaste:

pa može i ova kombinacija:

ili „crvene“:

… mogućnosti su bezbrojne, a granica je samo mašta!

Javite mi kako su vaše ispale?

Cvetovi na -16°C

Posted on

U ove hladne zimske dane najbolje je sedeti ispred prozora (sa unutrašnje strane!) za svojim radnim stolom, gledati kako se Vaš osmogodišnji potomak dobro obučen igra u snegu, kuvati sarmu, i mesiti Fimo! Svi zadovoljni (neko snegom, neko ručkom, a neko Fimom)!

U stvari, od kako nas je zavejalo, ništa drugo i ne radim nego pravim rolate od pomenutog Fima, uživam u toplini doma svog, gunđam dok hrlim ranim jutrima na posao, i čekam da otopli.

Lično, ne volim zimu. Ni sneg, ni hladnoću… Moj mesec je jun. Toplo, živo – taman sve savršeno.

U čast kasnog proleća koje nestrpljivo čekam i koje najviše volim – slažem žive boje u svoje cvetne rolate, pravim lude kombinacije i uživam u malim savršenstvima koje nakon nekoliko sati rada kačim o udice budućih letnjih hitova.

Sve su vrlo jednostavnog dizajna, sa akcentom na bojama.

Pokazaću vam i kako ih pravim, budite strpljivi!

Nakit na nov način

Posted on

Igrajući se starim medijumima i materijalima na nov način, izradila sam nekoliko komada romantičnih i Vintage narukvica i ogrlica.

Za sada samo eksperimentišem i istražujem, a komadi koji izlaze ispod ruku su svakako odraz mog trenutnog raspoloženja i afiniteta.

Jedna ogrlica, od dve koje želim da vam danas pokažem, je u toplim ljubičasto-bakarnim tonovima, a druga u mojim omiljenim plavim.

Ljubičasto-bakarnu sam radila dve noći. Prvo sam napravila lančić od bakarne žice i zadimljeno ljubičastih perlica, kombinovanih sa Miyuki Ice drops i velikim fasetiranim perlama, dok glavni elementi imitiraju porcelan.

Dopadaju mi se starinske sličice koje prikazuju Mari Antoanetu u toaletama, većinu sam skinula sa interneta i štampala sama (takav papir i motive je nemoguće naći kod nas, barem ih ja nisam našla), čak sam neke  sama pravila kombinujući u Fotošopu likove, elemente i četkice, a za ovu ogrlicu sam koristila jednu gde je Mari prikazana sa torticama i ružama.

Zato se zove „Mary and the Cake“ (baš mi se sviđa da im dajem imena i da ih radim kao delove serija, kolekcija).

Veliki privezak je od Das mase na koju sam nalepila sličicu klasičnom dekupaž tehnikom. Stavila sam i dvokomponentni lak da dobijem pukotine.

Sa druge strane sam radila nešto što koristim u scrapbooku. Pisaćom mašinom sam štampala „Belive in magic!“ i dodala jednog leptira. Poruka je jasna, a kad se zaboravimo, dovoljno je okrenuti medaljon i podsetiti se da je zrnce magije prisutno svud oko nas, samo treba verovati.

I ostali faux-porcelan delovi imaju na sebi sličice istog stila. Rasporedila sam ih asimetrično, a torta u cvetu je dobra ravnoteža elementima sa ružama i lepezom na drugoj strani.

Ogrlica u srebrno-plavim tonovima „Blue and the Birds“ je bila mnogo kompleksnija za izradu, svaki elemenat zasebno je zahtevao vreme – neke sam napravila sada dok su gnezdašce, i duguljaste perle od namotane žice moje ranije zanimacije koje su bile namenjene drugačijim kompozicijama, ali im bi suđeno da završe ovde.

Centralni motiv je medaljon sa ptičicom (nikad ih dosta 😉 ) u gnezdu, nastao od dela namenjenog jednoj narukvici koja je bila osuđena na propast još od kako je izašla iz rerne.

Ono čemu sam se najviše posvetila je svakako pravougana sličica ptice u žičanom ramu.

Prvo sam spremila okvir od žice i izlupala ga čekićem da postane širi i pljosnat. Sa „lica“ je sličica premazana 2k lakom i zlatnim pukotinama, a sa naličja sam nalepila još jednu na kojoj sam se poigrala pečatima, tuševima i dodala jednog leptira.

Kako se vama čini?

Nastavak svakako sledi, možda još večeras!