Kao što rekoh, prvi put sam u dodir sa Fimom došla pre jedno petnaestak godina i pravila nakit od njega nekih narednih 5. Iz tog perioda mi je preostalo bar desetak načetih paketića koje mi je uvek bilo žao da bacim, a kad sam konačno imala ideju šta bih s njim, otkrila sam da se skamenio! I dalje mi je bilo žao da ga se otarasim pa sam ove zime napokon rešila po svaku cenu da ga spasem. Verujem da ima i puno drugih kreativaca koje muči isti problem, a nisam našla nigde da je neko pokušao.
Znam da postoji medijum koji se meša sa Fimom da ga omekša, ima ga Eberhard Faber (ili sad Štedler) ali ga nisam nikad našla kod dobavljača, tako da mi je alternativa bilo kopanje za drugim načinom.
Konačno, u knjizi „New ways with polymer clay“ – Kris Richards (ne pitajte kako sam do nje došla) – autor je predložio da se Fimo isitni u blenderu ili narenda na finoj strani rendeta i pomeša sa par kapi ulja, pa se lagano i strpljivo meša prstima dok se ne spoji toliko da možete da držite grombuljavu masu u jednom komadu među prstima. Proces meni najviše liči na pravljenje sipkavog masnog testa.
Ovakav komad morate dugo mesiti, zavisno od toga koliko je Fimo bio mek (ili tvrd) i koliko ste ulja dodali. U početku se proces čini uzaludnim, sve se otire i lepi za prste, ali strpljivo, videćete da vremenom masa postaje homogenija i sve manje ostavlja tragove na koži. Nemojte preterati sa uljem na početku, može se desiti da postane pregnjecavo. Ako smatrate da je previše tvrdo, ulja dodajte bukvalno kap, pa nastavite da mesite. Mislim da je za četvrtinu delimično suvog paketića Fima dovoljno 3 kapi ulja, bar je meni toliko trebalo kad sam radila komad tirkizne boje. U ostale sasvim sasušene sam stavljala više – imala sam komad koji je bio bukvalno kao pečen.
Kad masa postane potpuno homogena, koristite je kao i bilo koji svež Fimo – peče se sasvim normalno na uobičajenoj temperaturi. Jedini problem je što nije pogodan za rolate, mislim da bi se boje zamuljale i pomešale.
Od svog spasenog Fima sam pokušala da napravim imitaciju tirkiza (znam da sam pogrešila u vezi boje – dodala sam je previše tako da više liči na neki ozračeni mermer 
), a i većina materijala koji sam koristila u prvim pokušajima ove sezone (paunovi, vilin konjic i minđuše, možete ih videti sve u pređašnjim postovima) je ovako obrađen. Naglašavam i to da sam kombinovala sveži i tretirani – sasvim se lepo slažu, uprkos savetima stručnjaka da ne se mešaju čak ni novi i stariji (nespašavani) Fimo.
Nadam se da nisam bila preopširna, ali ovo me je dugo mučilo i možda još nekom bude od pomoći.
- Коментар
- Подели на свом блогу
-
Претплати се
Претплаћено
Already have a WordPress.com account? Log in now.
Dokona domaćica? 
Dobar dan!Divim se ljudima koji su kreativni,bas kao i vi.I ja se bavim dekupazom na predmetima,a od pre dva meseca i na starom namestaju.Kako izlazem svoje radove na svojoj stranici na FB,ljudima se to dopada,ali sada imam problem.Naime,sav namestaj koji sam restaurirala je moj i jako je lepo ispao,ali sada kada mi drugi traze da im uradim neki komad ja imam problem.Kako naplatiti!!!Nije lako odraditi npr.komodu oko koje ima dosta posla,smirglanje,po potrebi kitovanje,bojenje,ma znate i sami kako to ide,a jos uz to kicma mi puca.Da se ne zalim puno,ja to volim i ideje same izviru iz mene,ali ako mozete da me posavetujete kako da formiram cenu.Uglavnom mi traze komode,stocice,stolice,starinske cupove,a radim i dekupaz na obuci i torbama.Hvala vam unapred!Pozdrav 🙂
Divno je što ste od hobija uspeli da napravite posao, tome svi mi kreativci težimo. Ne bih smela da se usudim da Vas savetujem kako da naplatite svoj rad, najbolje je da sami procenite koliko truda, vremena i materijala ste utrošili za neki odredjeni komad. Restauracija je veoma obiman i zahtevan posao, i ako se radi profesionalno – mnogo košta.
Ako ste želeli da pitate koliko ja naplacujem usluge restauracije starog nameštaja ili dekupažiranja, morate znati da ovo nije mesto ni za takvo pitanje a ni za odgovor. Smatram da je neumesno javno raspredati o tome, i sa svim svojim „mušterijama“ se dogovaram onda kada vidim šta treba da radim i u ličnom razgovoru. Cifre su u rasponu od šestocifrenih do nule, zavisi ko je „mušterija“ i kakav je izazov u pitanju.